Petak, Avgust 06, 2010
Kazi mi ko sam
Toliko godina na netu, na raznim blogovima, na raznim sajtovima, na raznim... Ko zna cemu jos. I onda u delicu sekunde shvatim: Boze, pa zar je to ta istina?
Citam neke ljude koji nemaju veze sa ovim ludilom i tu suludu zelju ili potrebu za blogom. Da nas neko cita? Da nas neko odobrava? Da nam neko drugi kaze njegovo vidjenje naseg zivota, naseg uma i nase maste? Cemu sluzi ovo malo parce prostora? Kao ventil za emocije? Ka prozor u svet? Imas talenta i dara za pisanje ali se ne usudjujes da otvoreno to radis pa ti treba dokaz o umesnosti?
Sta ako te niko ne cita? Da li zato manje vredan? I obrnuto. Ukoliko imas hiljade poseta, bezbroj komentara, tvoje recenice se prepricavaju, sta to znaci i da li uopste vredi.
Sve ovo izgleda kao otvor za isfrustrirane i neispunjene osobe kojima je potrban dokaz da i oni necemu sluze. Tako je lako sakriti se iza jednog niika. Niko zaista i ne razmislja o osobi koja pise.
I sta su ovi pikselli? Samo nasa zelja za jos jednom potvrdom sebe? Da li ovde konacno mozemo da odjebemo sve? Ili se ipak skrivamo iza maski pristojnosti. Prihvacenost je najjaci nagon kod coveka. Koliko ima onih koji zaista shvataju da mogu da zive onakvi kakvi jesu. Da li takvih ima? Ili se sve svodi na popularnost, uticaj bez obzira odakle potice i sta ga pokrece.
Svuda postoje ta neka pravila. Ukoliko ih prekrsimo, nismo dobrodosli. I cemu onda sluzi blog, ukoliko nije u promotivne, profesionalne svrhe.
moram da kazem da si u pravu po svim tackama...ja sam blog otvorila nadajuci se da ce jedna posebna osoba videti i procitati moja pisanija..desilo se to da se njemu licno nisu bas dopali komentari na njegov racun pa ni moji postovi..bio je to pocetak kraja..sada mi ovo mesto sluzi kao ventil sto dokazuju neki moji postovi..to sto su moji clanci medju najcitanijima ne znaci nista...to sto imam najvise komentara i opet ne znaci nista..da drzim se pravila i postujem gomilu, i ponekad bas namerno pisem da bih se istoj dodvorila...prihvacenost vecine jeste najvaznija za svakog prosecnog i neprosecnog coveka...
Jako dobar tekst..zamislih se nad njim...
pozdrav
Divan mi je osećaj da pišem ove blogove jer mi je to neki vetar u leđa za moj cilj: napisati knjigu. Ovo mi je kao ona sveska za vežbanje što smo imali u školi a ujedno i čitam komentare na moja razmišljanja pa po tome zaključujem da li sam spremna ili ne.
Zato promenite način razmišljanja i osećaćete se odlično.
Heh.. JA blog pisem zbog sebe. Jer mi je lakse da svoje trenutno stanje iznesem preko tastature. Nisam bas ljubitelj pisanja...
U potpunosti se slazem! Meni je kao i vekasrbija, ovo kao sveska za vezbanje koje smo morali posedovati u prvom razredu osnovne. Pisem i privatno, ali dajuci svoje ideje ljudima, koliko god da ih je, ovde da ih razmotre jeste neka vrsta vetra koji mi duva i ledja i samo ubrzava moj hod ka ispunjenju nekih svojih ciljeva...
Vežbanka za pisanje. Moja knjiga je prvo nastala na blogu, pa onda štampana uz mnogo pozitivne blog energije u nju uložene, jer su u njenom stvaranju učestvovali blogeri (dizajn, itd). Ako stvari shvatiš kao vekasrbija, možeš se odlično osećati na blogu.
da dodam samo...kako god..niko me ne moze naterati da budem tamo gde se lose osecam...po broju mojih postova..zakljucak se namece sam...sve ostalo..pa upravo zivim svoj zivot kako hocu...bila bi ovde i da me niko ne cita..ovo mu dodj ekao moj dnevnik...mada bi u dnevniku malo vise psovala :) kome se svidja svidja kome ne...briga me..
Nisam ocekivala ovoliku reakciju :)
Svako ima neki svoj razlog ali se u principu sve svodi na isto.
Drago mi je sto me citate :)
Ah tastino.....
ah..prozoves blogerski svet i posl enisi ocekivala ovoliku reakciju :) salim se ja....tastina sa leve i sujeta sa desne..mislim da su to sestre bliznakinje...i verne druge svakog od nas..manje ili vise...pozdrav
Hah stvarno kako da ne izazoves ovoliku reakciju,svako ko barem nekad pise na ovom blogu ne bi mogao da ostane ravnodusan nad ovim tekstom,ali mislim svima nam ovo dodje kao neki ventil,i svi naravno volimo kada imamo dosta komentara na neki tekst ali ne pisem zbog toga,vec jednostavno,volim to da radim,ne trebaju mi nikakvi posebni razlozi.pozdrav
