Subota, Jul 24, 2010
Predigre
Bio je u novinama clanak kako je gubitak prijatelja mnogo tragicniji od gubitka parnera. Svadje, mirenja, tagedije, sve je intezivnije sa osobom koju zovemo ovako. Moje skromno misljenje je da je sve to posledica gubitka porodice.
U svetu se vec duze vreme pojavio trend, koji ja nikako ne razumem, da su prijatelji ti koji nam najvise znace, da prijateljstvo je ono za sta se vredi boriti dok je svaki vid porodicnosti marginalizovan. Dovoljno je pogledati najpopularnije serije.
Ona glavna i kod zena a i kod muskaraca, Sex i grad, je skolski primer. Cetri prijateljice u potrazi za onim pravim, u vidu muza ili cega vec. Udate ili ne one su glavne. Gledajuci cesto se pitam da li su one sve zaista sirocadi? Ili je to taj trend. Ovo nije usamljen primer. I one koje u sebi sadrze pricu o porodici, svode sa na krug od par ljudi gde se oni stariji izbegavaju, gotovo nipodastavaju. Zapad je postao idealno mesto ukoliko zelite da steknete nova poznastva. To je prioritet.
Taj virus otudjenosti nije ni nas zaobisao. Sve je vise mladih koji vise veruju osobi sa kojom dele cugu nego onima koji su ih rodili. I kako onda ne doziveti tako ttragicno gubitak prijatelja?
Ono sto prijatelj znaci je mnogo vise od obicnog caskanja sa kaficom. Vredno i mukotrpno se radi dok se dodje do makar jedne osebe koju zaista tako mozemo da zovemo. I sta biva kada nas ta osoba izneveri? Zar to nije najtezi poraz u zivotu jer shvatite da ne samo sto se uludo trosili emocije na nekog mozda pogresnog, vec ste izgubili i ono sto ste mislili da nikada necete, porodicu koju ste sami izabrali.
Treba li se trositi snagu na to jer je tako malo pravih, ili suprotno, pruziti svakom sansu jer se nikad ne zna ko ce biti bas taj. Da li su prijatelji, a ne partneri ti koji nas cine celovitim?
Ili jednostavno treba se prvo setiti onih koji su oduvek tu, koji su dodeljeni ili sta vec. Poceti od njih jer to je samo jedna veza vise. I to ne samo sa roditeljima. Porodica je mnogo siri krug ljudi. Kada to zaista shvatimo, nista nece biti tako tragicno. Tada nesmetano mozemo da sklapamo poznastva, prijateljstva, da stvaramo neku novu porodicu jer uvek imamo onu kojoj mozemo da se vratimo, koja je sigurna i koja ce retko kada da nas izneveri.
Razmišljaš samo za sebe ili te zanima i mišljenje drugih?
ona fora sa drvetom koje pada.
zanima me, izvini sto nisam odg na komentar, nisam znala sta da kazem. valjda sam trazila koji sam ja frizer.
citam postove drugih. odavno. samo ne umem sve da prokomentarisem. nekad je najbolji odg da se ocuti.
Sve se to vežba. Često do rešenja dođemo razgovorom s drugima. Ovde je uobičajeno da se odgovori, a nekad je i :) ili :( odgovor...
Zez je što porodicu ne biramo, a svaka porodica je nesrećna na svoj način. Prijatelje biramo, baš onakve kakvi nam odgovaraju, 'po meri'.
sto kaze sanjarenja, nekada je dovoljno :)
