Prosek
Valjda je to ono cega se svi plasimo. Glupi odnos da nas svi primete i jos osudjuju. Ali, Hej! Svi volimo da smo primeceni. Svi zele paznju. A prosek je nikako ne dobija. Otuda toliko razlicitih frizura, pokreta, stilova. Sve samo da se izbegne stanje utapanja.
Mozda moje lutke otuda i poticu. Iz te glupe zelje da se dopadnem svima. Ne daj Boze da nekoga uvredim. Zamisli da se nekom ne svidim. Ne ne svidim, da ostane ravnodusan. Ravnodusnost je tako bolna stvarnost. Ne primeceno proci kroz zivot...
Ljubomora je ono sto pokrece ovaj svet. Kada vidis ono sto zelis kod drugog, cinis sve samo da bi stigao do toga. Socioloci to nazivaju interesom, ja ljubomorom. Dovoljno smo sebicna stvorenja da osmislimo hiljadu izgovora kako bi opravdali sebe. Zasto prosto ne prizam koliko ljubomore ima u meni samom cinjenicom da sam totalni prosek.
Ni jedna jedina stvar kod mene se ne istice. Ne postoji oblast gde briljiram. Ne postoji nista sto najbolje radim. Nisam cak ni prosek u svemu, toliko stvari je ispod. I cemu onda da se kao nadam? Da nekako postanem mali sivi covek koji ce od 9 do 5 se savrseno uklapati?
Kazu da je potrebnmo mnogo proseka za nekolicinu najboljih. To mi je uloga, ucestvujem u stvaranju ono malo srecnika koji imaju privilegiju da nesto radi najbolje sto moze. Makar trenutno.
I posle se pitam da li bas svaki moj potez je samo privlacenje paznje? Da li ici na Exit iz prostog razloga da bi se reklo da si tamo bio? Ili zelis taj ventil u svom zivotu. Da li probas vutru, vozis ludacki skejt ili jednostavno citas pomahnitalo knjige zato sto ti tako prija ili jer smatras da se tako izdvajas.
I opet ce doci neko ko ce sve te stvari raditi bolje od tebe. I previse puta bolje od tebe. Ostaje mi samo da kazem kako ovaj svet ne prihvata razlicitost a dok zaista mislim kako smo svi pateticni jer samo tome i tezimo. Mali sivi ne postoje.
